Sadrzaj
Polazna strana
Vesti
Uvod
Maitreja
Opste teme
Doagadjaji
Za medije
Na drugim jezicima
Pretrazivanje
O nama
Pretrazivanje
Vas komentar

Opste teme
Znaci i cuda
Svetlosni krstovi
Vizije i pojave
Isceljujuci izvori
Maitreja u Najrobiju
Drugi fenomeni
Mirovna cuda

Share InternationalShare InternationalZnaci i cuda

Mirovna čuda

Planetu prožima jedna nova energija, energija ravnoteže. Ona utiče na delovanje ljudi, kao i na prirodni svet. Maitreja energiju ravnoteže koristi da bi pobudio potrebu za većom harmonijom među ljudima i među čovekom i prirodom.

To za svoju posledicu ima veću učestalost malih i velikih mirovnih poteza, trendova i događaja koji su se poslednjih godina dešavali po svetu.

Sledi izbor samo onih najznačajnijih:

  • 1979: Potpisivanje mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela
  • 1988: Kraj hladnog rata između Rusije i SAD
  • 1989: Rušenje Berlinskog zida
  • 1990: Oslobađanje vođe ANC-z Nelsona Mandele 
  • 1993: Potpisivanje istorijskog sporazuma između Izraela i Palestine
  • 1994: Nelson Mandela postaje predsednik Južne Afrile
  • 1998: Mirovni sporazume o Severnoj Irskoj
  • Izbor drugih mirovnih događaja

"Proteklih par godina bile su doba čuda"

Nezamislivi događaji, ostvarenja dugo priželjkivana, ali nikada uistinu očekivana, sledila su jedna za drugim kao da je Tvorac odlučio da stvori novi svet.

Berlinski zid pada. Sovjetska se imperija rastapa. Najzad slobodan, Nelson Mandela počinje da donosi demokratiju crnim Južnoafrikancima.

I onda stižemo do onog što se mora smatrati najvećim čudom: prvo objava Izraelaca i Palestinaca da mogu da dele zemlju koji i jedni i drugi nazivaju domom,"

piše magazin TIME u oktobru 1993.

 

1979.: Potpisivanje mirovnog sporazuma između Egipta i Izraela

Šef egipatske država stupio je tri decenije nakon meseca kada je otpočeo izraelsko-arapski sukob na tepih Tel-Avivskog aerodroma, da bi bio dočekan kao heroj. Došao je u "svetu misiju", da licem u lice razgovara o mir sa narodom Izraela. TIME magazin objavljuje da Bliski Istok nikada nije doživeo takav trenutak. Hrabra inicijativa predsednika Sadata da oživi mirovni proves na Srednjem Istoku iznenadila je čitav svet.

Iako je odluka predsednika Sadata da ode u Jerusalim bila istorijska, ona nije odmah dovela do opipljivih rezultata. Bilo je potrebno 16 dugih meseci naporne doplomatije pre nego što su Egipat i Izrael bili u stanju da potpišu mirovni sporazum.

Na kraju su, međutim, egipatski predsednik Anvar El Sadat i izraelski premijer Menahem Begin 26. marta 1979. došli u Vašington, da bi stavili svoj potpis na sveobuhvatni mirovni sporazum. Sporazum je potpisao i američki predsednik Džimi Karter, koji je u veliko j meri bio odgovoran za održavanje pregovora živim, čak i onda kada je sve izgledalo izgubljeno. Karter je o sporazumu rekao: "Mislim da je ovo jedan oblik odgovora onima koji su cinični u vezi temeljnih ljudskih vrednosti i odlika. Verujem da je težnja miru i ljubavi jača od one prema ratu i mržnji."

1988.: Kraj hladnog rata
između Rusije i SAD

Gorbačov Predsednik Sovjetskog Saveza, Mihail Gorbačov je decembra 1987. prisustvovao političkom skupu u Vašingtonu koji ne samo da će zapečatiti prvi stepen nuklearnog razoružanja, nego će takođe označiti smanjivanje napetosti u najopasnijem rivalstvu koje je zabeležila istorija. Taj znak odjeknuo je oragnizacijom američkih naučnika , koji su istog meseca po prvi put od 1945. unazad vratili kazaljke svog simboličnog "Sata sudnjeg dana". Hladni rat završiće se tokom sledećih dvanaest meseci.

Potpisani sporazum ustanovio je povlačenje nuklearnih sila srednjeg dometa obeju supersila, preciznije 1,752 sovjetskih i 859 američkih nuklearnih glava, postavljenih u Evropi i Aziji. To je prvi sporazum koje su supersile ikada potpisale koji je podrazumevao temeljne redukcije nuklearnog naoružanja i koji je od obe strane zahtevao značajnkompromise u njihovoj strategiji odbrane.

Predsednik Gorbačov rekao je, "Ruše se zidovi koji su godinama odvajali narode. Nestaju rovovi iskopani u hladnom ratu: magla predrasuda, nepoverenja i netrpeljivosti nestaje."

1989.: Rušenje Berlinskog zida

Rušenje Berlinskog zida Vođa istočnoberlinkse komunističke partije, Ginter Šabovski, objavio je 9. novebra 1989. da če se granica sa Zapadnim Berlinom otvoriti za "privatna putovanja u inostranstvo". Zidni "detlići" krenuli su da koriste čekiće i dleta da bi izbušili delove Berlinskog zida. Nedugo potom otpočela je masovna emigracija građana Istočnog Berlina u zapadni deo.

Ekonomska, monetarna i društvena unija između Istočne i Zapadne Nemačke objavljena je 1. jula 1990., čime su nestala sva ograničenja u putovanju, što je ozačavalo ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke.

1989.: Revolucije po Evropi

"Poljska 10 godina. Mađarska 10 meseci. NDR 10 nedelja. Čehoslovačka 10 dana. Rumunija... ?" Ovakav plakat nošen je tokom demonstracija u Mađarskoj protiv Čaušeskuovog režima u Rumuniji. Autor teksta je precizno osetio duh vremena: samo nedelju dana kasnije srušen je najstrašnija diktatura Istočne Evrope, smaknut diktator i postavljena nova, prelazna vlada.

Krvavi i izuzetno brzi događaji u Rumuniji bili su šokantan klimaks, koji je tokom perioda od samo par meseci uzdrmao Evropu do samog temelja.

1993.: Izrael i Palestina potpisuju istorijski sporazum

Potpisivanje mirovnog sporazuma u Vašingtonu Opisan je kao "stisak ruke koji je uzdrmao svet." Lider PLO-a Jaser Arafat i izraelski premijer Jicak Rabin rukovali su se u jesen 1993. u Vašingtonu, sklapajući istorijski sporazum uzajamnog priznanja. Premijer Rabin objavio je da je zarad mira sa Sirijom spreman da preda naselja na Golanskoj visoravni, koja je okupirao Izrael.

Naznačeni su i prihvaćeni koraci ka Palestinskoj autonomiji u području Gaze i Jerihona. Na to se gledalo kao na prvi korak prema autonomiji Zapadne obale i opštijeg mira između Izraela i svih njegovih arapskih suseda.

1994: Nelson Mandela postaje
predsednik Južne Afrike

Nelson Mandela i F.W. de Klerk Milioni JužnoAfrikanaca izašli su na istorijski referendum koji je označio kraj 342 godine dugoj vladavini bele manjine i koji je doveo Nelsona Mandelu i njegov ANC na vlast. Priznajući poraz u odnosu na ANC, raniji predsednik F.W. de Klerk izjavio je: "Pružam ruku gospodinu Mandeli u prijateljstvu i saradnji. ...Sila veća od čoveka dala je Južnoj Africi duh i šansu da nastavi u miru."

1998.: Morovni sporazum
za Severnu Irsku

Nakon tridesetogodišnjeg sektaškog nasilja i maratonskih pregovora između zavađenih strana postignut je sporazum koji označava novi početak. Dokument na 67 strana ustanovljava okvir za podelu vlasti i osvrće se na zahteve i strahovanja dve glavne religijske grupe: novoustanovljeno telo, Skupština Severne Irske će izborom svojih članova odraziti konstituciju 1.6-milionske provincije. Severno-Južni ministarski savet okupiće zakonodavne vođe Severne Irske i Republike Irske radi delovanja na zajedničkim interesima kao što su ekologija, saobraćaj i turizam. Još jedno novo telo, Ostrvski Savet, okupiće predstavnike parlamenata Irske i Britanije. Novoustolične skupštine Severne Irske, Velsa i Škotske sastajaće se dva puta godišnje.

Izbor iz drugih mirovnih događaja

Rumunija i Mađarska (1996.): Složile su se da potpišu sporazum o prijateljsvu u vezi sa sporom oko položaja mađarske manjine u Rumunskoj provinciji Transilvaniji. Ovaj spor bio je srž nekoliko ratova između ove dve zemlje.

Filipinski mir "Božije čudo" (1996): Mirovni pregovori okončali su 26 godina dugu pobunu muslimaskih separatista na južnim Filipinima. Vođa pobunjenika Misuari i Filipinski predsednik Fidel Ramos objavili su sporazum koji je upravljen ka poboljšanju materijalnog položaja i veću autonomiju za muslimane. Jedan pobunjenički komandant o sporazumu kaže: "Mislim da je to Božije čudo."

Gvatemala (1996.): Nakon 36 godina civilnog rata i više od 100,000 žrtava, u Gvatemali je potpisan sporazum između predstavnika vlade i gerile.

Koreja (1997.): Predstavnici Severne i Južne Koreje susreli su se u Nju Jorku sa amaeričkim predstavnicima da po prvi put od Korejskog rata pregovaraju o miru.

Malezija i Tajland (1997.): Malezija i Tajland su nakon 15 godina sporenja izjavile su da nameravaju da reše spor oko granice.

Ukrajina i Poljska (1997.): Ove dve zemlje potpisale su "Deklaraciju o saglasnosti i jedinstvu", kojom se stavlja tačka na dugogodišnju istoriju sukoba među ovim zemljama.

Manji ratovi (1997.): Međunarodni institut za mir u Stokholmu (SIPRI) je u svom godišnjaku objavio da se u svetu postepeno smanjuje broj ratova na planeti. Od kada se 1989. završio hladni rat broj ratova se svake godine smanjuje. 1989. u svetu je bilo 36 velikih sukoba, 1995. je taj broj smanjen na 30, a 1996. na 27. Od svih tih samo se jedan, onaj između Indije i Pakistana zbog Kašmira, odvijao izvan unutrašnjih granica. Prethodne godine došlo je samo do jednog novog "ozbiljnog" sukoba: bio je to rat u Severnoj Ugandi.

Sporazumi u Južnoj i Centralnoj Americi (1998.): Ekvador i Peru potpisali su nakon trogodišnjeg spora oko granice sporazum za koji se nadaju da će voditi miru.

Honduras i El Salvador odlučili su da reše dugogodišnji spor oko granice tako što će tokom godine fizički obeležiti oko 200km granice.

Predstavnici gerile u Kolumbiji i predstavnici crkve i trgovinskih organizacija sastali su se da razmotre korake prema miru nakon četiri decenije sukoba.

Istočni Timor (1998.): Prvi diplomatski prodor nakon 20 godina označio je saglasnost Indonezije i Portugala za plan autonomije sporne teritorije Istočnog Timora.

Horizontalna linija
SHARE INTERNATIONAL dokumentuje pojavu Maitreje, učitelja sveta