Ovo neće biti potpun izveštaj: postoje nepisani zakoni diskrecije, kada su u pitanju odnosi između majstora i učenika; ali kojem god bi interesu to moglo da posluži, i u nadi da će to učiniti stvarnijom i verodostojnijom činjenicu o postojanju majstora i činjenicu o Hristovom povratku na njihovom čelu, iznosim sledeće:

Dok sam bio dete od četiri-pet godina, jedna od omiljenih razonoda bila mi je da sedim na prozoru i posmatram vetar; ne uticaj vetra na drveće i granje, nego sam vetar. Posmatrao bih pokrete vazduha i pokušavao da pogodim duva li severni, južni, istočni ili zapadni vetar. Kada sam krenuo u školu, naučio sam da je vazduh nevidljiv, a isto tako i vetar, i zaboravio svoju sposobnost da vidim ono, što je, naravno, bio neki nivo eteričkih ravni materije.

Iznad gustih fizičkih – čvrstog, tečnog i gasovitog – postoje četiri ravni još finije materije, koje tvore eterički omotač ove planete. Guste fizičke ravni su talog eteričkih. Tek posle dvadeset godina postao sam ponovo svestan ovog okeana energije, čiji smo deo, tako što sam sagradio i koristio orgonski akumulator Vilhelma Rajha, i konačno se uverio u postojanje eteričkih ravni.

Kada sam imao četrnaest godina pročitao sam, za mene tada izvanrednu knjigu: Mistici i čarobnjaci Tibeta, Aleksandre D. Nil. Ova Poljakinja neumorne hrabrosti, istrajnosti i energije, prerušila se u lamu da bi prošla zabranjene granice oko misteriozne zemlje, dobila dozvolu da ostane i našla pravog lamu od koga je učila. U knjizi opisuje različite ezoterijske vežbe, od kojih je neke savladala, kao na primer stvaranje 'duha zaštitnika', što je u njenom slučaju bio veseo debeli monah, koji je ubrzo izmakao njenoj kontroli, pa je morao da bude dematerijalizovan. Ove su vežbe očito podrazumevale priličnu koncentraciju i kontrolu uma, ali sam u nekima od njih imao malo uspeha, uključujući Tumo, način da se tokom hladnog vremena stvori unutrašnja toplota.

Studiranjem radova Vilhelma Rajha i korišćenjem orgonskog akumulatora, tokom kasnih 1940tih postao sam potpuno svestan i izuzetno osetljiv na strujanja energije; u toj meri da sam konačno mogao da kažem kada je eksplodirala atomska bomba u Pacifiku, ili ma gde u svetu. Hiljadama milja daleko, ja bih primetio pomeraj u eteričkim strujanjima, izazvan eksplozijom. Nakon dana ili dva, neizbežno bi stizao izveštaj da je Amerika, Rusija, Britanija testirala ‘napravu’ takve i takve veličine.

Ranih pedesetih do ruku mi je došla knjiga Rolfa Aleksander (Rolf Alexander): Snaga uma (The Power of Mind). Članak u reviji, koji je privukao moju pažnju ovoj knjizi, bio je naravno posvećen najsenzacionalnijem aspektu knjige - 'rasterivanju oblaka', uklanjanju oblaka isključivo snagom misli. Rolf Aleksander je bio Kanađanin, koji je, pozvan na Tibet, vežbao kod jednog tibetanskog majstora joge i u njegova knjiga opisuje vežbe koje instinktivan, podsvesni um dovode pod kontrolu usmerenog, svesnog uma. Ali svesni um je prečesto rascepkan i delimično utopljen u podsvesnu komputersku aktivnost instinktivnog uma, pa se tako veliki deo raspoložive energije gubi. Oslobađanje svesnog, usmerenog načela od bavljenja aktivnostima podsvesnog uma (koje bi trebale da se dešavaju same od sebe) oslobađa velike količine mentalne energije i neposredno vide usredsređenju i koncentraciji, koji prethode meditaciji. I tako sam počeo sa meditacijom.

Takođe sam počeo da čitam. Između mnogih drugih, čitao sam teozofske radove H.P.Blavacke i Ledbitera, Gurđijeva, Ospenskog i Nikola; Pola Brantona; Patanđalija, Elis Bejli i učenja Agni joge; Svamija Vivekanande, Šivanande, Joganande; Šri Ramane Maharšija, čiji sam Put Samo-spoznaje pokušavao da sledim. Njegovom meditacijom na “Ko sam ja?” (i, sada to znam, milošću Svog Majstora), našao sam se u osećanju jedinstva sa čitavim pojavnim svetom: zemlju, nebo, kuće i ljude, drveće i ptice i oblake, video sam kao sebe. Prestao sam da postojim kao odvojeno biće, zadržavši ipak punu svest, svest koja se proširila toliko da uključi sve. Video sam da je to bila istinska Stvarnost, da normalna budna svest, putem pogrešne identifikacije sa telom, to samo prikriva i sakriva. Takođe sam shvatio da je ovaj pojavni svet neka vrsta rituala, ritualizovana igra senki, koja prikazuje san ili želju Onoga, što je jedino postojalo, jedino bilo Stvarno, što sam takođe bio ja.

Oko 1953. pročitao sam knjigu Dezmonda Leslija (Desmond Leslie) i Džordža Adamskog (Goerge Adamski): "NLO-i su se spustili" (Flying Saucers have Landed) i "Unutar svemirskoih brodova" (Inside the Space Ships) Adamskog, koje su na mene ostavile dubok utisak i koje su, za mene, sadržale zrnce istine. Do tada sam na izveštaje o NLO gledao kao da su verovatno upitanju novi tajni tipovi aviona koje grade Amerika i Rusija. Mislim da bi moja reakcija na ovu knjigu mogla da se sažme kao: Svemirci su očito ovde. Bilo bi sjajno sresti se sa njima, ali ako oni to žele, sigurno će znati gde da me nađu. Do tada se neću time baviti.

Sredinom 1957. počeo sam da radim sa društvom koje se bavilo fenomenima NLO, koje je tvrdilo da ima kontakt sa svemirskom braćom. S tom grupom sam prvi put nastupio u javnosti i, što je još važnije, otkrio da mogu da prenosim kosmičke duhovne energije koje potiču od svemirskih ljudi, a to je bio i jedan od glavnih zadataka te grupe. Takođe sam otkrio da mogu da isceljujem.

Krajem 1958. sam se povukao iz ove grupe i stupio u najbliži dodir i rad sa svemirskom braćom. Prirodu ovog delovanja na žalost ne mogu da otkrijem, ali su u to vreme ispravljene mnoge moje zablude koje sam imao o njima. Vrlo kratko sam radio sa Džordžom Adamskim tokom njegove posete ovoj zemlji i iz svog iskustva mogu da kažem da su njegovi kontakti bili autentični.

Kako sam počeo ovim da se bavim? Krajem 1958. jedan kolega učenik, koji je imao ‘vezu’, rekao mi je da primam “poruke”. To me iznenadilo, i nisam imao osećaj da je to istina. Rečeno mi je da se poruke “odbijaju” od mene, ali da ću vremenom moći da ih ispravno primim ako uradim to i to.

Mora da sam uradio ispravnu stvar, jer sam jedne noći početkom januara 1959. iznutra čuo instrukciju, toliko jasno, da nije bilo zabune: Otidi tamo i tamo (jedno mesto u Londonu) tog i tog dana u to i to vreme, nekih tri nedelje unapred. Te noći tamo je bilo ljudi, koji su čekali da se sa mnom sretnu.

To je bio početak protoka poruka, koje su stizale sve češće. Neke sam, očito, propustio (kasnije mi je rečeno, kada sam jednu propustio), pa sam postao toliko uplašen da ih ne propustim, da sam počeo da ih šaljem sam sebi. Tako sam sebe poslao na par sastanaka, na kojima se ništa nije dogodilo i niko se nije pojavio, ali sam se postepeno ustalio: nisam ih propuštao i prestao sam da ih izmišljam.

Rečeno mi je da nabavim magnetofon, i primio sam mnoge dugačke diktate različitih vrsti. Neki su sadržali savete, vođstvo ili duhovna uputstva. Nisu mi otkrili identitet Majstora (ili više njih), Koji mi je tako telepatski govorio, a mislim da sam se suviše stideo da pitam, iako mi je rečeno da mogu da postavljam pitanja. Njegovo ime saznao sam tek posle više godina, a tako bih ga isto saznao i mnogo ranije, samo da sam pitao.

Jedne noći, početkom 1959., tokom jednog takvog prenosa, rečeno mi je da isključim magnetofon. Usledilo je predavanje Maitreje, Hrista, Glave naše planetarne Hijerarhije o Njegovoj ponovnoj pojavi. On je takođe rekao, da bih ja imao ulogu u tom planu. U to vreme verovao sam da će Učitelj sveta doći sa jedne od viših planeta, verovatno sa Venere, i ova Maitrejina informacija je potpuno uznemirila moje misli. U jednom prenosu neposredno posle ovog događaja, u vezi sa ovim novim saznanjima moj Majstor je dodao: “Doći će vreme, kada će se očekivati da učiniš nešto u vezi sa tim!”. I tokom jedne druge: “Potvrdi Njegov dolazak!”

Ne mogu da tvrdim da sam ove podsticaje primio k srcu i da je to razlog, zbog kojeg sam angažovan u ovom pripremnom radu za Hrista. Prema uputstvima, ostavio sam ove trake po strani tokom sedamnaest godina, i bojim se da mi je bio potreban prilično jak podsticaj Majstora da otpočnem sa time.

Krajem 1972., kada sam bio prilično potišten, i kada sam najmanje očekivao, Onaj Mudri i Lukavi, Koga imam privilegiju da nazivam Majstorom, se okomio. Uzeo me za ruku, i podvrgao najintenzivnijem periodu raspršavanja opsena i iluzija, uvežbavanja i priprema, Mesecima smo radili zajedno, po dvadeset sati dnevno, produbljujući i jačajući telepatsku vezu, sve dok nije postala dvosmerna sa podjednakom lakoćom, zahtevajući minimum Njegove pažnje i energije. Tokom ovog perioda On je kovao instrument, kroz koji je mogao da deluje, i koji bi bio u stanju da reaguje na Njegovu najmanju impresiju (naravno, uz moju potpunu saradnju i bez i najmanjeg ugrožavanja moje slobodne volje). Sve što ja vidim i čujem, On vidi i čuje. Kada On poželi, moj pogled može postati Njegov; moj dodir Njegov. Tako On, sa minimalnim utroškom Svoje energije, ima prozor u svet, istureni položaj Svoje svesnosti; On može da podučava i isceljuje. On Sam ostaje hiljadama milja daleko, u jednom potpuno fizičkom telu. Ja ne želim da kažem da sam ja jedini Njegov “prozor u svet.” Ne znam koliko je to retko, ali sam siguran da nije jedinstveno. To obrazuje određenu etapu odnosa Majstora i učenika. Od mene je tražio da, za sada, ne otkrivam Njegov identitet, čak ni članovim grupe sa kojima radim, i kroz koje On deluje. Znam dva razloga (moglo bi ih biti još) Njegovom zahtevu, i poštujem ih, ali mogu da kažem da je On jedan od Starijih Članova Hijerarhije, Majstor Mudrosti, Čije je ime dobro poznato ezoteričarima zapada. Njegovo nadahnuće je u ogromnoj meri pospešilo konceptualnu snagu i intenzitet mojih slika.

Sledeće dve male epizode ilustruju, među mnogim drugim, brigu punu ljubavi ovih Velikana i Njihov živ smisao za humor, kao i sposobnost da Svoje moći koriste iz velike daljine:

Prva se desila početkom 1973., tokom najintenzivnijih priprema i vežbanja. Neko vreme sam pušio male cigare iMajstor me je često navodio da prestanem da pušim taj 'prljav korov', kako ih je on zvao. Njegov metod obeshrabrivanja bio je da mi zadao neku meditaciju ili vežbu svaki put kada sam hteo da zapalim.

Dok sam se jednog dana spremao da odem negde na sastanak stavio sam malu kutiju cigara na ugao kreveta samo dok se ne presvučem. Kada sam bio spreman da krenem ona je doslovno nestala. Upitao sam naravno Majstora da li je on uradio nešto s njom. Tvrdio je da nema pojma niti interesa za taj 'prljav korov'. Bio sam siguran da sam ih ostavio tamo, ali sam ipak temeljno sve pretražio bez ikakvog uspeha. 'Da li si siguran da ih nisi sakrio?' ponovio sam. Zakleo mi se da je nevin: Ima pametnijih načina da troši svoje vreme i energiju. Najzad sam rekao: 'Dobro, kupiću ih još negde usput.'

Druga epizoda vezana je za jednu pticu i desila se pre oko dve i po godine. Svake nas godine posećuje veliki broj čiopa (vrsta laste), koje po čitav dan rone i vrte se ispred prozora i gnezde se pod strehom.

Jednog ranog letnjeg vrelog jutra jedna od tih divnih ptica uletela je kroz otvoreni prozor spavaće sobe pravo kroz zatvoreni venecijaner. Sa treskom je pala na veliku limenku laka koja je stajala ispod prozora i to tako da je usled udarca savila dršku i poklopac limenke. Ležala je tu dahćući, ogromnih naherenih krila od kojih je jedno bilo na vrhu limenke a drugo visilo postrance. Majstor je zatražio da je izbliza pažljivo pogledam pticu i osetio sam kako njegova energija zrači kroz moje oči. Ona se odjednom opustila i zatvorila svoje oči.

Majstor me uverio da nijedna kost nije slomljena, nego da je ptica bila samo ozbiljno ugruvana i pod šokom. Rekao mi je da od dole otvorim prozor i da siđem dole da doručkujem. Kada sam se vratio nakon pola sata mogao sam da vidim da je ptica odletela, isceljena i vraćena jutarnjem vazduhu.

Ove dve male epizode mogu da iznenade one koji pamte izjave Majstora Džual Kula (Djwhal Khul) da Majstore ne zanimaju niti se bave ličnim životima učenika. Siguran sam da je to uglavnom tačno, ali sam isto tako siguran da postoje izuzeci od ovog pravila. To sasvim zavisi od tipa odnosa koji Majstor želi da izgradi, od stepena poverenja koje želi da izazove i karmičke veze koja postoji između Njega i učenika.

Marta 1974. dao mi je listu od četrnaest imena ljudi, koje sam trebao da pozovem mojoj kući na razgovor o “meditaciji i povezanim temama.” Svi su došli.

Govorio sam o Hijerarhiji majstora, meditaciji, njenoj ulozi u uspostavljanju dodira sa dušom. Prema uputstvu pozvao sam ih da uzmu učešće u grupnom radu, u kojem bi se njihova okultna meditacija nastavila pod vođstvom jednog Majstora Mudrosti, a u zamenu za to, oni bi delovali kao prenosioci energija Hijerarhije, obrazujući tako grupu, koja predstavlja most između Hijerarhije i učenika na terenu.

Majstor je upriličio jednu kratku transmisiju, da bi im pokazao o čemu se radi. Dvanaestero od četrnaest je pristalo, dvoje je smatralo da nisu spremni za ovakav vid rada.

Grupa je formirana marta 1974. da bi prenosila duhovne energije. Susretali smo se dva puta nedeljno, u početku samo na sat i po do dva sata. Pojavilo se pitanje imena grupe, ali je Majstorovo uputstvo bilo, i još uvek je, da ne treba da se koristi ime; da se ne stvara organizacija; da se ljudi ne stavljaju na položaje; da se ne dižu ograde oko nas i naših ideja; da se čuva maksimalna otvorenost.

U isto vreme Majstor mi je dao shemu za gradnju instrumenta predajnika/transformatora koji koristimo u svom radu, i koji takođe koristim u isceljivanju. Ima oblik tetraedra, i zasnovan je na principu da izvesni oblici imaju inherentne energetske osobine.

Danas se u velikoj meri izučavaju priroda i energetske osobine piramida. Velika piramida u Gizi zapravo je atlantski instrument, koji se temelji na snazi oblika. Čovek Atlantide težio je da usavrši astralno–osećajni nosioc ili telo. Kada se usmeri prema severnom i južnom polu, piramida, samo usled svog oblika, povlači energiju sa eteričkih i astralnih ravni. Ta energija se prenosila, koristeći stanovništvu velikog grada, koji leži zakopan pod peskom oko piramide i Sfinge.

Težnja naše pete, korenske, Arijske rase je usavršavanje mentalnog tela. Kada je poravnat u pravu sever–jug, tetrahedron automatski privlači i prenosi energiju mentalnih ravni. To je načelo, na kojem se utemeljena naša upotreba ovog instrumenta. Ove energije, koje Hijerarhije kanališe za nas, nadalje se sažimaju i osnažuju opremom – kvarcnim kristalom, magnetima, zlatnim i srebrnim diskovima i žicama. Sam oblik instrumenta preobražava ove energije i spušta ih na niže mentalne ravni, na kojima mnogi ljudi mogu lakše da ih apsorbuju. S obzirom da uglavnom potiču sa budičke ravni (ravni duhovne intuicije), ove bi se Hijerarhijske energije bez tog preobražavanja "odbijale" od masa ljudi, i njihovo bi dejstvo ostajalo ograničeno. Otuda potreba Hijerarhije za transmisionim grupama, koje koriste neki vid meditacije ili molitve.

Po Majstorovom uputstvu takođe sam napravio i bateriju za duhovnu energiju, koja može da se spoji na predajnik. Do sada smo ga upotrebili samo jedan put, pretpostavljam zato, da bi demonstrirali princip.

Ljudi u grupi su se više puta menjali, tako da je iz početne grupe ostalo samo četvero. Brojnost je rasla i opadala, ali izgleda da se uvek stabilizovala na oko dvanaest potpuno aktivnih članova, uz mnogo manje aktivnih ili redovnih učesnika, i uz mnogo grupa ogranaka, kako ovde, tako i u inostrantsvu. Danas se redovno sastajemo po tri puta nedeljno, da bi prenosili Hijerarhijske energije u periodu od četiri do sedam ili osam sati. Samo najposvećeniji i najpredaniji ljudi, naravno, mogu da izdrže taj intenzitet ritma, pa je zbog toga brojnost razumljivo niska. Osim toga, svake nedelje se redovno održava javni sastanak u Friends Meeting House, Euston Road, London, na kojem publika može da učestvuje u transmisiji energija, koje se šalju.

Niz nadsenjivanja i prenosa Maitrejinih poruka otpočeo je juna 1974., donoseći nam nadahnuće i vesti o napretku Njegove pojave u spoljnjem svetu. Takođe smo imali privilegiju da budemo svesni postepenog stvaranja i usavršavanje tela, kojim se On izražava – majavirupe. Ove Maitrejine poruke postale su u periodu od marta 1976. do septembra 1977. zaista veoma učestale.

Tokom prve godine života grupe svakog punog meseca držali smo otvorene skupove, na kojima su zainteresovani prijatelji članova mogli da se uključe u transmisije. Tokom tih sastanaka održao bih kratak govor, obično o ponovnoj pojavi Hrista i Hijerarhije Majstora, ili povremeno, o značaju energija pojedinog punog meseca, sa ezoterijsko astrološkog stanovišta.

Približavao se kraj 1974., kada je Majstor više puta rekao, "Znaš šta, sa svime time moraš u javnost. Nema mnogo koristi da se samo dvadesetak ljudi, koji su ovde, obaveštavaju o tome." Počela je pantomima: pobunio bih se, preklinjući da ne "izlazim u javnost". On bi me uverio da se samo šalio: "Imam druge planove za tebe," rekao bi, i ja bih se opustio. Ali januara 1975. konačno je rekao: "Stvarno to mislim. Daj ovu informaciju (Izdiktirao mi je veoma mnogo informacija o tome kako će se plan ostvarivati) grupama svih usmerenja i učenja. Kaži im šta znaš. Postoji nada da će sažetiji umovi iz tih grupa pokrenuti uzajamni telepatski odnos sa javnošću, pa će ona biti donekle pripremljena, kada budeš izašao pred nju."

To mi se nije dopadalo. Uopšte mi se nije dopadalo. Sviđalo mi se ono što sam radio. Voleo sam da delujem tiho, ezoterički, znajući da radim nešto korisno, što, međutim, nije ni previše naporno, niti od mene zahteva previše u psihološkom smislu. Ništa nisam radio sa grupama, dok me najzad nije pokrenulo par čvrstih podsticaja Majstora. S nadom sam, marta ili aprila uputio pismo na adrese nekih četrdesetak duhovnih grupa, nudeći se da im govorim na temu: "Ponovna pojava Hrista i majstora mudrosti." Odziv sve u svemu nije bio poseban, što nije bilo neočekivano, jer sam bio prilično nepoznat. Mislim da sam dobio šest ili sedam odgovora. Tri od ovih grupa su želele da saznaju više o tome – sve su to bile nove grupe, koje su vodili mladi ljudi – Centre House, Gentle Ghost i Franklin škola, i u svakoj sam održao predavanje, od kojih je prvo bilo u Centre House, 30. maja 1975.

Bio sam jako nervozan. Iako sam znao svoj materijal, uopšte ga nisam složio po redu. U Svojoj ljubaznosti, Majstor mi je izdiktirao listu teza, na koju sam mogao da bacim pogled, ali me je u stvari tokom predavanja nadsenio, tako da je praktično On bio taj, koji je održao predavanje. Nešto pre kraja, iznanada me je nadsenio Sam Maitreja, moje srce se istopilo, i glas mi je ostajao čvrst, samo uz najveći napor. U moj su um stavljene sledeće reči:

"Kada se Hrist vrati, On neće odmah otkriti Svoje Prisustvo, niti će to učiniti Majstori, koji će Mu prethoditi; umesto toga preduzeće se koraci, koji će ljudima postepeno otkrivati da među njima sada živi čovek izvanredne, neobične snage, sposobnosti da voli i da služi, i pogleda, čija širina daleko prevazilazi uobičajnu. Ljudi i žene svuda po svetu biće data svest o mestu u savremenom svetu, u kojem će ovaj čovek živeti. Iz tog centra sile poteći će istinski duh Hrista, koji će postupno otkriti ljudima da je On sa nama. Oni, koji budu bili u stanju da reaguju na Njegovo prisustvo i učenje, otkriće da u izvesnoj meri odražavaju ovu ljubav, ovu snagu, ovu širinu vizije, te će krenuti u svet i širiti činjenicu o tome, da je Hrist u svetu, i da ljudi treba da usmere pogled prema zemlji, iz koje potiče izvesno učenje. To će se dogoditi za relativno vrlo kratko vreme i vodiće konačnom dokazu, da je Hrist među nama. "

"Od tog trenutka, promene u svetu počeće da se dešavaju takvom brzinom, kakva nije viđena u čitavoj istoriji planete. Tokom sledećih dvadesetpet godina svet će doživeti takve promene, toliko radikalne, toliko temeljne, da će se svet potpuno promeniti na bolje."

Niko nije doživeo veće iznenađenje od mene da čuje tako nešto. Čak nisam bio siguran da ima smisla, sve dok je nisam ponovo čuo na traci.

7. jula 1977. Maitreja nas je obavestio da je njegovo telo izražaja potpuno završeno, da ga je "obukao", i da se sada Njegovo svetlosno telo (Njegovo uzneseno telo) odmara u Njegovom planinskom centru na Himalajima. 8. jula smo dobili informaciju da je Silazak otpočeo. Moj Majstor mi je u utorak, 19. jula rekao da je Maitreja stigao u Svoju "žižnu tačku", poznatu savremenu državu. Te večeri imao sam predavanje u Friends House, ali mi je rečeno da za sada zadržim tu informaciju za sebe. Tokom transmisije u petak, Majstor mi je rekao da se Maitreja odmarao i aklimatizovao tokom tri dana, i da je tog dana, 22. jula, otpočela Njegova misija. Dobio sam dozvolu da tu informaciju podelim sa grupom.

Transimisija se završila oko ponoći, i onda smo se skupili kao i obično da popijemo čaj, pre nego što se raziđemo. Moja žena je uključila televizor, na kojem se prikazivao neki stariji film, porodična drama sa Bet Dejvis u glavnoj ulozi. Neki iz grupe su gledali, ali su moje misli, razumljivo, bile drugde. Napravio sam neke sarkastične primedbe o filmu i glumcima (obično veoma poštujem Bet Dejvis kao glumicu). Kada više nisam mogao da izdržim, rekao sam da imam da im kažem nešto mnogo važnije – da je Hrist sada u svakodnevnom svetu, uz punu fizičku prisutnost i da otpočinje Svoju misiju.

Otada sam mnogo, mnogo puta imao priliku da na različitim skupovima izgovaram istu stvar, ali nikada ponovo nisam imao osećaj da, makar malim delom, učestvujem u velikom planetarnom događaju. Suze radosnice na licima ljudi iz grupe, koji se sedeli oko stola, pokazivale su da su i oni takođe imali isti osećaj.

Početkom septembra 1977. upitan sam da li bih primao Maitrejine poruke javno. Prva javna poruka "eksperminetalno" je data 6. septembra 1977, u Friends' House, Euston Road, pretpostavljam da bi se videlo kako se nosim sa javnom demonstracijom ove vrste nadsenjivanja i telepatije, što je sasvim različita stvar od privatnosti nečije grupe. Poruke su se nastavile sve do sada. Do trenutka štampanja primili smo osamdesetčetiri poruke. Ja ih prenosim publici; nema transa ili medijumstva, glas je moj, vrlo očigledno osnažen i promenjene visine, usled delovanja nadsenjujuće Maitrejine energije. Poruke se prenose na svim astralnim i mentalnim ravnima istovremeno, dok ja obezbeđujem samo eteričko–fizičku vibraciju, neophodnu da bi se to ostvarilo. Sa tih suptilnih nivoa, ove poruke prožimaju umove i srca nebrojenih ljudi, koji postepeno postaju svesni misli i prisustva Hrista. On na ovaj način objavljuje delove Svog učenja, da bi stvorio atmosferu nade i očekivanja, koja će osigurati da Ga ljudi rado i brzo prihvate i slede.

Neprilično je i nesrazmerno, kada neko mora da tvrdi da Hrist daje poruke kroz njega. Kada bu ljudi, međutim, mogli da se oslobode ideje Hrista, kao neke vrste duha, koji sedi na "nebesima" sa desne strane Boga; kada bi mogli da Ga vide kakav zaista jeste, kao stvarnog i živog (iako Božanskog) čoveka, koji nikada nije napustio svet; koji se, da bi završio poduhvat, koji je otpočeo u Palestini, spustio ne sa "nebesa", nego iz Svog drevnog skloništa u Himalajima; kao velikog majstora, adepta i jogija; kao glavnog glumca u Jevanđeoskoj priči, koja je suštinski istinita, ali mnogo jednostavnija, nego što su je do sada predstavljali; kada bi ljudi mogli da prihvate tu mogućnost, onda bi i tvrdnja da neko prima telepatska saopštenja od takvog bližeg i poznatijeg Bića, možda takođe bila prihvatljivija. U svakom slučaju ostavljam da izučavanje kakvoće samih poruka uveri nekoga u ovo ili ono. Za mnoge ljude su energije, koje teku tokom nadsenjivanja dovoljno uverljive. Mnogi, koji dolaze na te susrete, poseduju vidovitost izvesnog nivoa, i za njih je vizija nadsenjivanja, kako se ono događa, najuverljiviji dokaz.

Možda će gore izneto pomoći da se shvati zašto o majstorima i Hristu govorimsa ubeđenjem. Njihovo postojanje za mene je činjenica, spoznata kroz neposredno iskustvo i dodir. Ove redove pišem u nadi da ću i druge probuditi u stvarnosti ove činjenice, kao i dalje značajne činjenice o Njihovom sadašnjem povratku u svakidašnji svet, da bi nas poveli u doba Vodolije.

Bendžamin Krem, London